Председник удружења Српски Ратни Ветерани Зрењанин је 27.02.2020.године у медија центру дао изјаву за медије о проблемима са адвокатом Срђаном Алексићем из Ниша

zeljkoizjava

Усвојен Закон о правима бораца

Ратне дневнице и даље потражује око 100.000 људи, а као проблем борци истичу и то да су их поједини адвокати преварили

Политика - Аутор: Александар Бојовићнедеља, 01.03.2020. у 10:51

Посланици Скупштине Србије усвојили су јуче Закон о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица.

По речима ресорног министра Зорана Ђорђевића, овим се исправља неправда према борцима последњих ратова на простору бивше Југославије, преноси Танjуг.

Законом се предвиђа нова категорија корисника која није постојала по досадашњим прописима, а то су борци који су учествовали у оружаним акцијама 90-их година и у рату 1999, а који под наведеним околностима нису добили обештећење за телесне повреде. За ту категорију корисника прописују се нова права, а то су право на борачки додатак, право на посебан пензијски стаж, решавање стамбених потреба, право на борачку споменицу, право на легитимацију бораца, право на приоритет у запошљавању, накнада погребних трошкова...

Жељко Вујковић из Удружења српских ратних ветерана за град Зрењанин се 1993. борио у Хрватској. Тамо је рањен и изгубио је око. Међутим, он од Србије није добио никакву одштету. Након рата је водио спор с државом. Каже да је кренуо у тај процес благовремено, али на крају је од суда стигло решење да је његов случај застарео.

„У 50 одсто случајева борцима у војним књижицама није уписано да су учествовали у рату, већ да су били на војној вежби. Иако су, на пример, били на Плитвицама, у Осијеку, борцима у књижицама пише да су били на вежби. Многима којима је писало да су учествовали у рату касније је у војним одсецима исцепан тај лист. Према нашим проценама, у оружаним сукобима од 1990. до 1999. године борило се од 400.000 до 600.000 људи”, каже Вујковић за „Политику”.

Објашњавајући ситуацију у вези с правима бораца наш саговорник истиче да ратне дневнице и даље потражује око 100.000 људи коју су се током НАТО агресије 1999. борили за Србију. Овај ратни ветеран наглашава да је те године позвано око 200.000 људи да бране своју земљу.

„Њих око 50.000 је дезертирало, а 150.000 је учествовало у одбрани земље. Међу њима су многи страдали. Нико се позиву државе није одазвао због дневница, али ако су неки добили новац, онда би сви требало да га добију. Поједини борци с југа Србије су 2008. примили дневнице (око 3.500 евра). Држава треба равноправно свим борцима да исплати тај новац”, сматра Вујковић.

Као још један од проблема који имају ратни ветерани, наш саговорник истиче и то што су на њиховој муци у судским споровима с државом поједини адвокати поприлично зарадили. Као пример тога наводи адвоката Срђана Алексића из Ниша.

Удружење српских ратних ветерана из Зрењанина поднело је кривичне пријаве Основном јавном тужилаштву у Зрењанину против Алексића јер је, како каже Вујковић, преварио ратне ветеране и само им направио додатне судске трошкове, а адвокат се енормно обогатио. Они су обавестили Виши суд у Зрењанину да нису ангажовали адвоката Срђана Алексића да их заступа ради утврђивања дискриминације. По овим пријавама полиција тренутно прикупља потребна обавештења.

„Наше удружење јесте 2012. године овластило адвоката Срђана Алексића из Ниша. Придружили смо се тужби за ратне дневнице која се водила пред судом у Стразбуру. Прикупљали смо документацију и проследили је адвокату”, прича Вујковић.

„Пошто је суд у Стразбуру тај случај одбацио и вратио пред наше правосуђе то је све потрајало док Врховни касациони суд није 2016. године донео одлуку да су људи у Србији дискриминисани по питању ратних дневница. Након тога је адвокат Алексић рекао да мора да се прикупи нова документација за дискриминацију и да се поднесу нове тужбе пред нашим судовима. Обавестили смо људе. Њих 430 је попунило та документа”, каже Вујковић.

Он тврди да Алексић никада није дошао по та документа, већ је од њих тражио да унапред уплате неке таксе за суђења, чиме су ратни ветерани били незадовољни.

„Људи су потписали овлашћење другом адвокату а отказали пуномоћје Срђану Алексићу. Међутим, Алексић је касније са својим сарадницима из канцеларије у Нишу самовољно и без знања бораца и нашег удружења попунио или преправио по потреби у име сваког борца пуномоћје за заступање управо у вези с дискриминацијом. На основу таквих пуномоћја он је подносио тужбе, иако за то није био овлашћен и суд је те тужбе прихватао без икакве провере. Од тог тренутка настаје пакао за наше борце – ветеране. Стижу им на кућну адресу уплатнице да плате судске таксе, а адвокат Алексић је тако, наплатом судских трошкова, узео много пара”, закључује Жељко Вујковић.

Поводом ових оптужби на рачун Срђана Алексића, „Политика” се обратила овом адвокату како бисмо чули и његову страну.

Вести да „адвокат Алексић и под кривичном пријавом вара резервисте уз помоћ Министарства одбране” и да је „штета већа од сто милиона евра” су неистините, наводи Алексић у допису за наш лист. Он напомиње да су овакве вести усмерене на урушавање вишедеценијског угледа канцеларије која учеснике рата 1999. године заступа од 2004. до данас, а нарочито након одлуке Европског суда за људска права у Стразбуру када је велики број чланова различитих удружења учесника оружаних сукоба, широм Србије, њега овластио да их заступа.

„Од 2015. године у име и за рачун наших клијената подносимо тужбе за утврђивање дискриминације. Када је Врховни касациони суд заузео правни став да је основан тужбени захтев, поједини председници неких борачких удружења, у договору с другим адвокатима, подносе истоветне тужбе за утврђивање дискриминације, иако смо већ поднели тужбе за наше клијенте, чиме доводе у заблуду своје чланове и проузрокују им непотребне трошкове”, наглашава адвокат Алексић.

Он сматра да се оваквим поступањем иде на то да се њихова одговорност превали на њега, што, како сматра Алексић, нема никаквог правног утемељења.

„Неистине које ови представници удружења шире биће санкционисане у кривичним и дисциплинским поступцима”, каже Алексић и најављује да ће предузети сва правна средства за заштиту личног и професионалног угледа.

Извор: http://www.politika.rs/scc/clanak/448970/Usvojen-Zakon-o-pravima-boraca?fbclid=IwAR0GnMfzhqAG7HpAiLl_3-gnvr820eBXOgoNZKbQW36rDaknDzxH6OFDJ9A

 

Аутор Super User
Категорија: